Sunceva ladja

Ne gledam ja kristalnu povrsinu jezera,ne primecujem zarko sunce koje para nezno plavetnilo nebeskog svoda,uporno se zavlaceci pod plisane mirne oblake,ne zanima me sunceva svetlost koja se pri dodiru sa vodom,razbija u milion nijansi i tonova,duga,koja se prostire ispred mene,mameci sve poglede,mi nista ne znaci, pa cak me ne privlaci ni ovaj blagi povetarac koji mi mrsi kosu sapucuci milion neznih reci na moje uho...Ja vidim ladju...Samo nju zelim da vidim...
Izgradjena od trosnog drveta,lagano se njise po blagim talasima jezera koji joj maze dno. Da,ona plese.Plese slobodna,nezavisna bez ikakvih lanaca oko sebe. Nista je ne zadrzava,niko joj ne brani da odredi sopstveni pravac i smer. Svoja je...Vise je svoja,od mene ili bilo koga na ovom svetu.
Mirna je.Svaki blagi talas koji je zapljusne,ispuni je spokojem. Nikome ne polaze racune,niko je ne drzi za ruku kada zeli da nastavi dalje,da izabere neki novi pravac,neko novo sunce.
Zavidim joj... Onako bezbrizno plese,pustajuci talase da je odvedu negde daleko,u neke krajeve koje nece poznavati,u koje se mozda nece uklopiti,ali to je ne zanima...Ne smeta joj... Ona i dalje plese,presijavajuci se na suncu. Mami moj pogled,otvara mi usnule oci,budi moja zaspala cula. Ona ima sve sto ja nikada necu imati.Svoja je,slobodna je,svakim danom je maze razliciti vetrovi,oseca razlicite mirise koje oni nose sa sobom. Slobodna je,spokojna...Ide gde je vreme odnese,na mesta koja joj talasi zivota blago sapucu na uho...
Eh,kada bih imala sve to,a ujedno ne imala nista...Kada bih imala slobodu,nezavisnost,a ne imala kontrolu i lance koji me drze u mestu guseci me sve vise iz dana u dan...
Eh,kada bih imala sve to,a ujedno ne imala nista...

Prelepo!! =)

Hvala bb =)